Definify.com

Definition 2026

мучити

мучити

See also: мѫчити

Serbo-Croatian

Verb

му̏чити impf ‎(Latin spelling mȕčiti)

(transitive) to torture, torment
(transitive) to worry, vex
(transitive) to pester, bother, trouble
(reflexive) to try hard, struggle, take pains, make efforts

Conjugation

Conjugation of мучити

Infinitive: мучити		Present verbal adverb: му̏че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: му̏че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		мучим	мучиш	мучи	мучимо	мучите	муче
Future	Future I	мучит ћу² мучићу	мучит ћеш² мучићеш	мучит ће² мучиће	мучит ћемо² мучићемо	мучит ћете² мучићете	мучит ће² мучиће
Future	Future II	будем мучио¹	будеш мучио¹	буде мучио¹	будемо мучили¹	будете мучили¹	буду мучили¹
Past	Perfect	мучио сам¹	мучио си¹	мучио je¹	мучили смо¹	мучили сте¹	мучили су¹
	Pluperfect	био сам мучио¹	био си мучио¹	био је мучио¹	били смо мучили¹	били сте мучили¹	били су мучили¹
	Imperfect	мучах	мучаше	мучаше	мучасмо	мучасте	мучаху
Conditional I		мучио бих¹	мучио би¹	мучио би¹	мучили бисмо¹	мучили бисте¹	мучили би¹
Conditional II		био бих мучио¹	био би мучио¹	био би мучио¹	били бисмо мучили¹	били бисте мучили¹	били би мучили¹
Imperative		—	мучи	—	мучимо	мучите	—
Active past participle		мучио m / мучила f / мучило n			мучили m / мучиле f / мучила n
Passive past participle		мучен m / мучена f / мучено n			мучени m / мучене f / мучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.