Definify.com

Definition 2024

усмјерити

усмјерити

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ekavian): у̀смерити

Verb

у̀смјерити pf ‎(Latin spelling ùsmjeriti)

(transitive) to direct, aim

Conjugation

Conjugation of усмјерити

Infinitive: усмјерити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: у̀смјерӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		усмјерим	усмјериш	усмјери	усмјеримо	усмјерите	усмјере
Future	Future I	усмјерит ћу² усмјерићу	усмјерит ћеш² усмјерићеш	усмјерит ће² усмјериће	усмјерит ћемо² усмјерићемо	усмјерит ћете² усмјерићете	усмјерит ће² усмјериће
Future	Future II	будем усмјерио¹	будеш усмјерио¹	буде усмјерио¹	будемо усмјерили¹	будете усмјерили¹	буду усмјерили¹
Past	Perfect	усмјерио сам¹	усмјерио си¹	усмјерио je¹	усмјерили смо¹	усмјерили сте¹	усмјерили су¹
	Pluperfect	био сам усмјерио¹	био си усмјерио¹	био је усмјерио¹	били смо усмјерили¹	били сте усмјерили¹	били су усмјерили¹
	Aorist	усмјерих	усмјери	усмјери	усмјерисмо	усмјеристе	усмјерише
Conditional I		усмјерио бих¹	усмјерио би¹	усмјерио би¹	усмјерили бисмо¹	усмјерили бисте¹	усмјерили би¹
Conditional II		био бих усмјерио¹	био би усмјерио¹	био би усмјерио¹	били бисмо усмјерили¹	били бисте усмјерили¹	били би усмјерили¹
Imperative		—	усмјери	—	усмјеримо	усмјерите	—
Active past participle		усмјерио m / усмјерила f / усмјерило n			усмјерили m / усмјериле f / усмјерила n
Passive past participle		усмјерен m / усмјерена f / усмјерено n			усмјерени m / усмјерене f / усмјерена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

усмјера́вати impf