Definify.com

Definition 2024

причинити

причинити

Serbo-Croatian

Verb

причѝнити pf ‎(Latin spelling pričìniti)

(reflexive) to appear, seem (as if in imagination or hallucination)

Conjugation

Conjugation of причинити

Infinitive: причинити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: причѝнӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		причиним	причиниш	причини	причинимо	причините	причине
Future	Future I	причинит ћу² причинићу	причинит ћеш² причинићеш	причинит ће² причиниће	причинит ћемо² причинићемо	причинит ћете² причинићете	причинит ће² причиниће
Future	Future II	будем причинио¹	будеш причинио¹	буде причинио¹	будемо причинили¹	будете причинили¹	буду причинили¹
Past	Perfect	причинио сам¹	причинио си¹	причинио je¹	причинили смо¹	причинили сте¹	причинили су¹
	Pluperfect	био сам причинио¹	био си причинио¹	био је причинио¹	били смо причинили¹	били сте причинили¹	били су причинили¹
	Aorist	причиних	причини	причини	причинисмо	причинисте	причинише
Conditional I		причинио бих¹	причинио би¹	причинио би¹	причинили бисмо¹	причинили бисте¹	причинили би¹
Conditional II		био бих причинио¹	био би причинио¹	био би причинио¹	били бисмо причинили¹	били бисте причинили¹	били би причинили¹
Imperative		—	причини	—	причинимо	причините	—
Active past participle		причинио m / причинила f / причинило n			причинили m / причиниле f / причинила n
Passive past participle		причињен m / причињена f / причињено n			причињени m / причињене f / причињена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

причиња́вати impf