Definify.com

Definition 2024

починити

починити

Serbo-Croatian

Verb

почѝнити pf ‎(Latin spelling počìniti)

(transitive) to make, commit, do, perform (some act)

Conjugation

Conjugation of починити

Infinitive: починити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: почѝнӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		починим	починиш	почини	починимо	почините	почине
Future	Future I	починит ћу² починићу	починит ћеш² починићеш	починит ће² починиће	починит ћемо² починићемо	починит ћете² починићете	починит ће² починиће
Future	Future II	будем починио¹	будеш починио¹	буде починио¹	будемо починили¹	будете починили¹	буду починили¹
Past	Perfect	починио сам¹	починио си¹	починио je¹	починили смо¹	починили сте¹	починили су¹
	Pluperfect	био сам починио¹	био си починио¹	био је починио¹	били смо починили¹	били сте починили¹	били су починили¹
	Aorist	починих	почини	почини	починисмо	починисте	починише
Conditional I		починио бих¹	починио би¹	починио би¹	починили бисмо¹	починили бисте¹	починили би¹
Conditional II		био бих починио¹	био би починио¹	био би починио¹	били бисмо починили¹	били бисте починили¹	били би починили¹
Imperative		—	почини	—	починимо	почините	—
Active past participle		починио m / починила f / починило n			починили m / починиле f / починила n
Passive past participle		почињен m / почињена f / почињено n			почињени m / почињене f / почињена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.