Definify.com
Definition 2024
збунити
збунити
Serbo-Croatian
Verb
збу́нити pf (Latin spelling zbúniti)
Conjugation
Conjugation of збунити
| Infinitive: збунити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: збу́нӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | збуним | збуниш | збуни | збунимо | збуните | збуне | |
| Future | Future I | збунит ћу2 збунићу |
збунит ћеш2 збунићеш |
збунит ће2 збуниће |
збунит ћемо2 збунићемо |
збунит ћете2 збунићете |
збунит ће2 збуниће |
| Future II | будем збунио1 | будеш збунио1 | буде збунио1 | будемо збунили1 | будете збунили1 | буду збунили1 | |
| Past | Perfect | збунио сам1 | збунио си1 | збунио je1 | збунили смо1 | збунили сте1 | збунили су1 |
| Pluperfect | био сам збунио1 | био си збунио1 | био је збунио1 | били смо збунили1 | били сте збунили1 | били су збунили1 | |
| Aorist | збуних | збуни | збуни | збунисмо | збунисте | збунише | |
| Conditional I | збунио бих1 | збунио би1 | збунио би1 | збунили бисмо1 | збунили бисте1 | збунили би1 | |
| Conditional II | био бих збунио1 | био би збунио1 | био би збунио1 | били бисмо збунили1 | били бисте збунили1 | били би збунили1 | |
| Imperative | — | збуни | — | збунимо | збуните | — | |
| Active past participle | збунио m / збунила f / збунило n | збунили m / збуниле f / збунила n | |||||
| Passive past participle | збуњен m / збуњена f / збуњено n | збуњени m / збуњене f / збуњена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||
Related terms
- збуњи́вати impf