Definify.com

Definition 2024

граничити

граничити

Serbo-Croatian

Verb

гра̀ничити impf ‎(Latin spelling gràničiti)

(intransitive) to border
(intransitive) to verge on
граничити с глупошћу‎ ― to verge on stupidity

Conjugation

Conjugation of граничити

Infinitive: граничити		Present verbal adverb: гра̀ниче̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: гра̀ниче̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		граничим	граничиш	граничи	граничимо	граничите	граниче
Future	Future I	граничит ћу² граничићу	граничит ћеш² граничићеш	граничит ће² граничиће	граничит ћемо² граничићемо	граничит ћете² граничићете	граничит ће² граничиће
Future	Future II	будем граничио¹	будеш граничио¹	буде граничио¹	будемо граничили¹	будете граничили¹	буду граничили¹
Past	Perfect	граничио сам¹	граничио си¹	граничио je¹	граничили смо¹	граничили сте¹	граничили су¹
	Pluperfect	био сам граничио¹	био си граничио¹	био је граничио¹	били смо граничили¹	били сте граничили¹	били су граничили¹
	Imperfect	граничах	граничаше	граничаше	граничасмо	граничасте	граничаху
Conditional I		граничио бих¹	граничио би¹	граничио би¹	граничили бисмо¹	граничили бисте¹	граничили би¹
Conditional II		био бих граничио¹	био би граничио¹	био би граничио¹	били бисмо граничили¹	били бисте граничили¹	били би граничили¹
Imperative		—	граничи	—	граничимо	граничите	—
Active past participle		граничио m / граничила f / граничило n			граничили m / граничиле f / граничила n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

огра̀ничити

References

“граничити” in Hrvatski jezični portal