Definify.com

Definition 2024

slušati

slušati

Serbo-Croatian

Verb

slȕšati impf ‎(Cyrillic spelling слу̏шати)

(transitive, intransitive) to listen
(transitive) to obey
(medicine) to auscultate

Conjugation

Conjugation of slušati

Infinitive: slušati		Present verbal adverb: slȕšjūći		Past verbal adverb: —		Verbal noun: slȕšānje
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		slušam	slušaš	sluša	slušamo	slušate	slušaju
Future	Future I	slušat ću² slušaću	slušat ćeš² slušaćeš	slušat će² slušaće	slušat ćemo² slušaćemo	slušat ćete² slušaćete	slušat će² slušaće
Future	Future II	budem slušao¹	budeš slušao¹	bude slušao¹	budemo slušali¹	budete slušali¹	budu slušali¹
Past	Perfect	slušao sam¹	slušao si¹	slušao je¹	slušali smo¹	slušali ste¹	slušali su¹
	Pluperfect	bio sam slušao¹	bio si slušao¹	bio je slušao¹	bili smo slušali¹	bili ste slušali¹	bili su slušali¹
	Imperfect	slušah	slušaše	slušaše	slušasmo	slušaste	slušahu
Conditional I		slušao bih¹	slušao bi¹	slušao bi¹	slušali bismo¹	slušali biste¹	slušali bi¹
Conditional II		bio bih slušao¹	bio bi slušao¹	bio bi slušao¹	bili bismo slušali¹	bili biste slušali¹	bili bi slušali¹
Imperative		—	slušaj	—	slušajmo	slušajte	—
Active past participle		slušao m / slušala f / slušalo n			slušali m / slušale f / slušala n
Passive past participle		slušan m / slušana f / slušano n			slušani m / slušane f / slušana n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

dòslušati
pòslušati

prèslušati
sàslušati