Definify.com

Definition 2024

obučiti

obučiti

Serbo-Croatian

Verb

obùčiti pf ‎(Cyrillic spelling обу̀чити)

(transitive) to train
(transitive) to teach

Conjugation

Conjugation of obučiti

Infinitive: obučiti		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: obùčīvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		obučim	obučiš	obuči	obučimo	obučite	obuče
Future	Future I	obučit ću² obučiću	obučit ćeš² obučićeš	obučit će² obučiće	obučit ćemo² obučićemo	obučit ćete² obučićete	obučit će² obučiće
Future	Future II	budem obučio¹	budeš obučio¹	bude obučio¹	budemo obučili¹	budete obučili¹	budu obučili¹
Past	Perfect	obučio sam¹	obučio si¹	obučio je¹	obučili smo¹	obučili ste¹	obučili su¹
	Pluperfect	bio sam obučio¹	bio si obučio¹	bio je obučio¹	bili smo obučili¹	bili ste obučili¹	bili su obučili¹
	Aorist	obučih	obuči	obuči	obučismo	obučiste	obučiše
Conditional I		obučio bih¹	obučio bi¹	obučio bi¹	obučili bismo¹	obučili biste¹	obučili bi¹
Conditional II		bio bih obučio¹	bio bi obučio¹	bio bi obučio¹	bili bismo obučili¹	bili biste obučili¹	bili bi obučili¹
Imperative		—	obuči	—	obučimo	obučite	—
Active past participle		obučio m / obučila f / obučilo n			obučili m / obučile f / obučila n
Passive past participle		obučen m / obučena f / obučeno n			obučeni m / obučene f / obučena n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

obučávati impf