Definify.com

Definition 2024

òbūći pf ‎(Cyrillic spelling о̀бӯћи)

Conjugation of obući

Infinitive: obući		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: òbūkāvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		obučem	obučeš	obuče	obučemo	obučete	obuku
Future	Future I	obući ću	obući ćeš	obući će	obući ćemo	obući ćete	obući će
Future	Future II	budem obukao¹	budeš obukao¹	bude obukao¹	budemo obukli¹	budete obukli¹	budu obukli¹
Past	Perfect	obukao sam¹	obukao si¹	obukao je¹	obukli smo¹	obukli ste¹	obukli su¹
	Pluperfect	bio sam obukao¹	bio si obukao¹	bio je obukao¹	bili smo obukli¹	bili ste obukli¹	bili su obukli¹
	Aorist	obukoh	obuče	obuče	obukosmo	obukoste	obukoše
Conditional I		obukao bih¹	obukao bi¹	obukao bi¹	obukli bismo¹	obukli biste¹	obukli bi¹
Conditional II		bio bih obukao¹	bio bi obukao¹	bio bi obukao¹	bili bismo obukli¹	bili biste obukli¹	bili bi obukli¹
Imperative		—	obuci	—	obucimo	obucite	—
Active past participle		obukao m / obukla f / obuklo n			obukli m / obukle f / obukla n
Passive past participle		obučen m / obučena f / obučeno n			obučeni m / obučene f / obučena n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.