Definify.com

Definition 2024


курить

курить

Russian

Verb

кури́ть (kurítʹ) impf (perfective покури́ть)

  1. to smoke (tobacco etc.)
  2. to burn, fumigate
  3. to distil

Conjugation

Derived terms

imperfective

  • ку́ривать (kúrivatʹ)
  • кури́ться (kurítʹsja)
  • воскуря́ть (voskurjátʹ)
  • выку́ривать (vykúrivatʹ)
  • выку́риваться (vykúrivatʹsja)
  • доку́ривать (dokúrivatʹ)
  • доку́риваться (dokúrivatʹsja)
  • заку́ривать (zakúrivatʹ)
  • (no equivalent)
  • иску́ривать (iskúrivatʹ)
  • иску́риваться (iskúrivatʹsja)
  • наку́ривать (nakúrivatʹ)
  • наку́риваться (nakúrivatʹsja)
  • обку́ривать (obkúrivatʹ)
  • обку́риваться (obkúrivatʹsja)
  • оку́ривать (okúrivatʹ)
  • переку́ривать (perekúrivatʹ)
  • подку́ривать (podkúrivatʹ)
  • (no equivalent)
  • поку́ривать (pokúrivatʹ)
  • (no equivalent)
  • прику́ривать (prikúrivatʹ)
  • проку́ривать (prokúrivatʹ)
  • проку́риваться (prokúrivatʹsja)
  • раску́ривать (raskúrivatʹ)
  • раску́риваться (raskúrivatʹsja)
  • ску́ривать (skúrivatʹ)

perfective

  • (no equivalent)
  • (no equivalent)
  • воскури́ть (voskurítʹ)
  • вы́курить (výkuritʹ)
  • вы́куриться (výkuritʹsja)
  • докури́ть (dokurítʹ)
  • докури́ться (dokurítʹsja)
  • закури́ть (zakurítʹ)
  • закури́ться (zakurítʹsja)
  • искури́ть (iskurítʹ)
  • искури́ться (iskurítʹsja)
  • накури́ть (nakurítʹ)
  • накури́ться (nakurítʹsja)
  • обкури́ть (obkurítʹ)
  • обкури́ться (obkurítʹsja)
  • окури́ть (okurítʹ)
  • перекури́ть (perekurítʹ)
  • подкури́ть (podkurítʹ)
  • поднакури́ть (podnakurítʹ)
  • (no equivalent)
  • покури́ть (pokurítʹ)
  • прикури́ть (prikurítʹ)
  • прокури́ть (prokurítʹ)
  • прокури́ться (prokurítʹsja)
  • раскури́ть (raskurítʹ)
  • раскури́ться (raskurítʹsja)
  • скури́ть (skurítʹ)

Related terms