Definify.com

Definition 2024

изво́лить • ‎(izvólitʹ) impf

(dated, ironic) to desire, to wish

изво́льте‎ ― izvólʹte ― please, if you wish

изволите чаю?‎ ― izvolite čaju? ― would you like some tea?

куда изволите ехать?‎ ― kuda izvolite jexatʹ? ― where do you wish to go?

чего изволите?‎ ― čevo izvolite? ― 1) (dated) (a question of a seller, servant etc.) how may I serve you? 2) (pejorative) at-your-service attitude
(dated) kindly, please be good enough (+ to)

извольте выйти!‎ ― izvolʹte vyjti! ― leave the room if you please!

извольте молчать!‎ ― izvolʹte molčatʹ! ― kindly be quiet!

вы потеряли ключ, теперь извольте его найти‎ ― vy poterjali ključ, teperʹ izvolʹte jevo najti ― you have lost the key, now be good enough to find it
(dated) if you wish, all right, with pleasure
изволь, я останусь‎ ― izvolʹ, ja ostanusʹ ― all right, I will stay

Conjugation of изво́лить (class 4a imperfective intransitive)

Note: for declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive	изво́лить izvólitʹ
participles	present tense	past tense
active	изво́лящий izvóljaščij	изво́ливший izvólivšij
passive	—	—
adverbial	изво́ля izvólja	изво́лив izvóliv, изво́ливши izvólivši
	present tense	future tense
1st singular (я)	изво́лю izvólju	бу́ду изво́лить búdu izvólitʹ
2nd singular (ты)	изво́лишь izvólišʹ	бу́дешь изво́лить búdešʹ izvólitʹ
3rd singular (он/она́/оно́)	изво́лит izvólit	бу́дет изво́лить búdet izvólitʹ
1st plural (мы)	изво́лим izvólim	бу́дем изво́лить búdem izvólitʹ
2nd plural (вы)	изво́лите izvólite	бу́дете изво́лить búdete izvólitʹ
3rd plural (они́)	изво́лят izvóljat	бу́дут изво́лить búdut izvólitʹ
imperative	singular	plural
	изво́ль izvólʹ	изво́льте izvólʹte
past tense	singular	plural (мы/вы/они́)
masculine (я/ты/он)	изво́лил izvólil	изво́лили izvólili
feminine (я/ты/она́)	изво́лила izvólila
neuter (оно́)	изво́лило izvólilo