Definify.com

Definition 2024


брить

брить

Russian

Verb

брить (britʹ) impf (perfective побри́ть)

  1. to shave (transitive)

Conjugation

Derived terms

imperfective

  • бри́ться (brítʹsja)
  • выбрива́ть (vybrivátʹ)
  • выбрива́ться (vybrivátʹsja)
  • добрива́ть (dobrivátʹ)
  • добрива́ться (dobrivátʹsja)
  • забрива́ть (zabrivátʹ)
  • обрива́ть (obrivátʹ)
  • обрива́ться (obrivátʹsja)
  • отбрива́ть (otbrivátʹ)
  • отбрива́ться (otbrivátʹsja)
  • перебрива́ть (perebrivátʹ)
  • перебрива́ться (perebrivátʹsja)
  • (no equivalent)
  • (no equivalent)
  • подбрива́ть (podbrivátʹ)
  • подбрива́ться (podbrivátʹsja)
  • пробрива́ть (probrivátʹ)
  • пробрива́ться (probrivátʹsja)
  • сбрива́ть (sbrivátʹ)

perfective

  • (no equivalent)
  • вы́брить (výbritʹ)
  • вы́бриться (výbritʹsja)
  • добри́ть (dobrítʹ)
  • добри́ться (dobrítʹsja)
  • забри́ть (zabrítʹ)
  • обри́ть (obrítʹ)
  • обри́ться (obrítʹsja)
  • отбри́ть (otbrítʹ)
  • отбри́ться (otbrítʹsja)
  • перебри́ть (perebrítʹ)
  • перебри́ться (perebrítʹsja)
  • побри́ть (pobrítʹ)
  • побри́ться (pobrítʹsja)
  • подбри́ть (podbrítʹ)
  • подбри́ться (podbrítʹsja)
  • пробри́ть (probrítʹ)
  • пробри́ться (probrítʹsja)
  • сбри́ть (sbrítʹ)

Related terms